Имао отац седам синова, седам свађалица. Свађајући се, занемарише сав кућни посао, и све им пође наопако.
Било је себичних и рђавих суседа који су се радовали њиховој неслози и њихов назадак скретали су на своју корист. Лако је грабити онде где нема ко да чува, кад се чувари међу собом свађају.

Видевши да ће бити зло и наопако, отац се забрину па једанпут окупи синове око себе, показа им седам прутова који су били чврсто повезани у један сноп, па рече: Ономе од вас који преломи овај сноп даћу десет дуката.
Сва седморица су, на све начине, покушали да преломе сноп од седам прутова, али нису успели, те на крају сваки од њих рече да не може.

Онда им отац рече: То је лако учинити, чуди ме да нисте могли.
Затим одреши канап којим је везао сноп, прутићи се размакоше, а он их све један по један преломи без по муке.
Синови се насмејаше и рекоше: – Лако је тако! То може и дете да учини!
– То вам је, децо, ваша слика и прилика. Не будете ли сноп, бићете седам прутова које, како рекосте, свако дете може да сломи! одговори отац.